Ušivena toplotna izolacija DynoFlex^®

Zašto izolujemo čelo i zadnju ploču kotla?

Čelo i zadnja ploča kotlova obično se iz razloga održavanja ostavljaju neizolovani, jer se u većini slučajeva otvaraju bar jednom godišnje. Međutim, one na ogromnoj površini, koja može iznositi i više desetina m², neprekidno odaju toplotu u okolinu i time smanjuju stepen korisnosti proizvodnje toplote.

Koje površine se mogu izolovati u kotlarnici?

Vredi ispitati svaku površinu topliju od 40 °C – od neizolovanih površina kotla, preko armature i izmenjivača toplote grejnog medijuma, do razdvojivih spojeva, armature i pumpi sistema kondenzata i napojne vode.

Zašto se na čelo i zadnju ploču kotla postavlja izolacija za 550 °C, ako je prosečna temperatura površine 80 °C?

Na čelu i zadnjoj ploči kotla, duž zaptivne vrpce ili oko pokaznog stakla, mogu postojati mesta na kojima temperatura površine dostiže 250 °C. Najčešće korišćena konstrukcija izolacije DynoFlex, DLT250-S-EG25, izdržava najviše 250 °C, pa je, imajući u vidu bezbednost, potrebno primeniti konstrukciju veće otpornosti na toplotu.

Koje vrste armature se mogu izolovati?

Može se izolovati svaka armatura čiji princip rada to ne isključuje. Na sistemu je obično preporučljivo sve ventile, osim termodinamičkih i termostatskih odvajača kondenzata, opremiti ušivenom izolacijom DynoFlex.

Dokle se armatura može izolovati?

Armatura se obično može u potpunosti izolovati, osim pogonskog mehanizma. Optimalna izolacija armature je bez toplotnih mostova, potpuno se preklapa sa susednom izolacijom, pokriva telo ventila, zaptivnicu, prirubnice i kontraprirubnice, a ne utiče na rad niti na rukovanje. Našom izolacijom DynoFlex uvek nastojimo da izolujemo što veću površinu.

Da li ima smisla izolovati sigurnosni ventil?

Ima smisla izolovati i sigurnosni ventil, jer je u parnom sistemu para stalno prisutna do tačke zatvaranja, pa se armatura isto tako zagreva i odaje toplotu u okolinu.

Kako izolujemo izmenjivač toplote?

Izmenjivače toplote izolujemo tako da našom izolacijom pokrijemo što veću površinu, vodeći računa o lakom, brzom i logičnom skidanju i postavljanju. Kod pločastih izmenjivača toplote navojne zatezne šipke ostavljamo slobodnim.

Zašto izmenjivač toplote nije izolovan još u fabrici?

Debljina pločastog izmenjivača toplote zavisi od broja ploča, pa nema standardnu veličinu. Promenom broja ploča podešava se željeni kapacitet razmene toplote, čime se izmenjivač optimizuje za konkretnu primenu. Osim toga, u slučaju eventualnog curenja klasična izolaciona rešenja propadaju, pa nisu ekonomična. Kod izolacije DynoFlex materijal obloge bira se u dogovoru sa klijentom, tako da je u slučaju curenja dovoljno očistiti izolaciju pre ponovne montaže.

Koliko brzo se izolacija može ukloniti sa izmenjivača toplote?

U zavisnosti od veličine, izolacija se zahvaljujući pričvršćivanju čičak-trakom može skinuti sa izmenjivača toplote za najviše nekoliko minuta.

Kako se izolacija pričvršćuje?

Pričvršćivanje izolacije DynoFlex zavisi od medijuma i temperature. Najčešće se, i kod pumpi, koriste čičak-traka i aramidna vezica.

Od koliko elemenata se sastoji izolacija pumpe?

Od koliko elemenata se izolacija pumpe sastoji, zavisi od tipa i veličine. Napojnu pumpu, na primer, možemo izolovati jednim izolacionim pokrivačem, dok se izolacija pumpe složenije geometrije i načina montaže može sastojati i od 2–3–4 elementa.

Dokle izolujemo pumpe?

Izolacija pumpi se obično ograničava na kućište pumpe i priključne prirubnice, a motor i kućište ležaja ostaju slobodni – odnosno delovi kod kojih bi značajno pregrevanje moglo dovesti do brzog kvara.

Da li temperatura grejnog plašta oštećuje izolaciju?

Na opremi u industriji plastike strana naše izolacije koja je u dodiru sa grejnim plaštom uvek ima oblogu koja izdržava najviše 550 °C. Tako ni eventualni temperaturni vrhovi iznad radne temperature, na primer u fazi zagrevanja, ne oštećuju našu izolaciju.

Šta se dešava ako rastop dospe na izolaciju?

Sva naša izolacija ima jedinstvenu oznaku. Ako kod ekstrudera ili mašina za brizganje rastop plastike dospe na izolaciju (npr. pri povratnom curenju materijala na mlaznici), dovoljno je zameniti samo taj jedan oštećeni pokrivač. Za to nam je potrebno samo poslati oznaku izolacije, na osnovu koje se projekti mogu pronaći, a izolacija ponovo izraditi. Upravo zato ovu opremu u većini slučajeva izolujemo po pojedinačnim grejnim plaštovima, da se pri oštećenju jednog elementa ne bi morala menjati izolacija celom dužinom.

Kako je rešeno vođenje kablova senzora i vodova?

I kod mašina za brizganje i kod ekstrudera grejne plaštove izolujemo tako da priključci senzora i kablovi ostaju slobodni – ne smeju prolaziti ispod izolacije.